Wood-Mizer brenta reže potpljene trupce močvarnog hrasta

Hrastovi trupci su, nakon dve hiljade godina pod vodom, izvađeni, ispiljeni i građa osušena. Prerađeni su u prekrasan i vredan drveni materijal, te je tako život ovog drveta produžen za još više stotina godina.



Prošle godine, tokom akcije jaružanja u poplavljenim područjima reke Elbe na jugu nemačkog grada Hamburga, otkriveno je misteriozno nalazište u teškoj, vlažnoj zemlji: crni potpoljeni hrastov trupac. Odmah se pretpostavilo da se u blizini mogu naći i drugi dragoceni trupci. Ali se prvo pristupilo proceni kvaliteta ovog “crnog” materijala.

Kad je trupac dostavljen u obližnju pilanu, brentista je procenio da ne može pomoći, jer je trupac zakrivljen, deformisan i relativno kratak. Nemoguće je rezati takav trupac, ne prolazi kroz brentu.

Tada se pojavio Andreas Hünerfraut. On je u regionu poznat ne samo kao proizvođač drvene građe koji precizno seče trupce do poslednjeg komada čak i na teško dostupnim mestima, već i kao stručnjak za obradu usukanih ili deformisanih trupaca.

Kad je Andreas postavio svoju Wood-Mizer mobilnu brentu LT40, bilo je jasno da on ima iskustva sa rezanjem egzotičnih, izuzetno starih  trupaca poput spašenog hrastovog trupca iz Elbe. Ovaj bezoblični komad stabla je pričvrstio na postolje brente, i nakon započetog rezanja se pokazalo da je reč o izuzetno očuvanom stablu.





Andreas je bio zadovoljan oštrim i glatkim načinom rezanja ovog izuzetno tvrdog drveta. “Wood-Mizer brenta  je pokazala svoje mnogobrojne mogućnosti, svestranost i funkcionalnost.”, kaže Hünerfraut. „Čak i kratke komade lako reže u raznu drvenu građu.”

Andreas Hünerfraut je svoju prvu brentu LT40 kupio davno. Brenta je stigla brodom iz Sedinjenih Država. U to vreme je bilo potrebno puno hrabrosti da se započne posao u ovoj profesiji – rezanje pomoću mobilnih brenti. Među vlasnicima Wood-Mizer brenti je postojala neverovatna spremnost za  pomoć ljudima, što ih odlikuje i danas. Andreasovi prvi klijenti su bili znatiželjni učitelji, koji su  želeli  dati poučnu lekciju svojim učenicima, kao i vlasnici imanja koji su za porodičnim stolom raspravljali o novoj mašini i njenim mogućnostima. Uspehu je doprineo i klasičan vid reklame od usta do usta.  

Andreas  Hünerfraut je rodom iz Švajcarske, ali je svoju domovinu napustio kako bi bolje upoznao svet. U severnoj Nemačkoj mu nije samo prijala  lepota prirode i klima, nego je brzo zavoleo i ljude, te se ovde nastanio. Sada se već oseća kao kod svoje kuće -u tolikoj meri, da je čak i švajcarski dijalekt izgubio.

Ali, vratimo se na umrtvljeni, potopljeni hrast. Kada je postalo jasno da je drvo u vrlo dobro očuvanom stanju, Andreas je ponudio svoju pomoć u pronalaženju ostalih trupaca na području poplave. Bila je zima, termometar je pokazivao -12°C ispod nule, a subjektivni osećaj  još hladnije. Pomoću malog viljuškara su uspeli da izvuku na obalu  40 potpuno deformisanih stabala.






Dendrologija je nauka o utvrđivanju starosti stabala. Pomoću svojih metoda, Institut za nauku o drvu u Hamburgu je utvrdio da se starost ovih trupaca od močvarnog hrasta procenjuje na više od 2000 godina.  Najveći trupac imao je godove iz 221. godine pre nove ere.

U međuvremenu su izvučeni trupci izrezani, uredno složeni, i suše se do odgovarajućeg sadržaja vlage. Takvo drvo se prodaje po težini u daskama odgovarajuće veličine. Koristi se za izradu drške noževa, pisaćeg pribora, kuhinjskog nameštaja ili u automobilskoj industriji.

Odgovarajući na pitanja o svojoj profesiji, Andreas, koji je u stvari, poljoprivrednik i drvoprerađivač, sebe više doživljava kao čoveka iz šumarstva. Njegovo iskustvo posebno dolazi do izražaja kada treba ukloniti krošnje stabala. To je zahtevan i opasan posao i potrebne su posebne veštine. Obično je deo programa čišćenja i recikliranja šume  - naravno, brenta LT40 je tad od velike koristi.

Iako su mu dani naporni,  Hünerfraut nalazi vremena i za bavljenje irskim stočarstvom. U ovom  području životinje se osećaju jako dobro.

Nakon posla Andreas se ponekad odmara ispred svog drvenog igloa na posebnoj drvenoj klupi.  Prema radiokarbonskim istraživanjima, drvo od kojeg je Andreas napravio klupu, staro je oko 8000 godina, što pruža posebnu draž odmoru.

Autor: Kirsten Longmuss